Fields of Sun

17. travnja 2013.

24 stupnja nenajavljenih, odgovara mi. Osjećam se kao da je ljeto, lepršam po gradu a šešir mi glavu čuva. Terase su pune ljudi iz pozadine dopire zveket žličica na tanjurima, smješkam se sladoledu i susrećem po gradu poznate ljude. Ljudi, izvukli su se iz čahura divni poput leptira, raznih oblika, boja, energija pršti.







Sjedim u tramvaju 
s uredno poništenom kartom 
(iako svuda piše da je vožnja bez karte najskuplja vožnja 
a nigdje koliko košta vožnja s neponištenom, ali, kartom), 
vozim se kući s vrećicom dnevnih namirnica i 
željom za jednim naušnicama za koje 
nema love u kućnom budžetu. 
Mirišu naranče prokleto sočno, 
netko ih jede u blizini. 







Sočno: to si ti 
prekriženih nogu uz cappuccino 
dok se iz zvučnika, u ugodnom kutu 
dobro sakrivene vlage starog zdanja, čuje i 
Van Morrison kojeg moje uho uvijek udomi 
toplom dobrodošlicom. 








Sočno: to si ti 
na vrhu mog jezika u polutami usne šupljine 
obojane orbiticom i kavom sa šlagom 
s malo ruma i mrvicama čokolade i 
smradom cigarete koje se ne želim odreći. 





Sočno: to si ti 
kad mi govoriš da sam sva kao na federima i 
da ti se to sviđa 
a ja opako lamatam rukama u svojoj bogatoj 
neverbalnoj komunikaciji i već sam spremna, 
iz iskustva, 
na zveket poljuljane šalice i zvono majušne 
metalne žličice. 






Sočno: to si ti 
kad dugo razmišljaš prije nego što kažeš 
a ja, zagledana mutno u daljinu, čekam 
lupkajući nervozno nogom ispod stola 
(što rijetko radim jer sam od onih koji ne grizu nokte, 
niti ubijaju mučki među prstima papirić). 








Sočno: to si ti 
kad mi kažeš da sam lijepa jer sam mala 
i kad u izlogu cvjećarnice pokušavaš dokučiti 
ljepotu koju pronalazim u malim kućicama za lutke, 
na rubu kiča i umjetnosti. 








Sočno: to si ti 
kad mi pokloniš čokoladu i zamoliš me da ju 
odmah otvorim i ponudim te 
jer si željan slatkog, 
a ja se samo nasmijem trgajući ukrasni papir 
i razlomim milku na kockice 
da uživamo polako i ližemo prste 
(za sada još svako svoje). 








Sočno: to si ti 
dok me gledaš dugo u oči, u tramvaju kojim vrebaju 
mnogi znatiželjnici koji se ne uklapaju u naš scenarij, 
i dok od tog pogleda, 
iznenada, 
osjetim slabost u nogama , 
a oblak nježnih leptira plovi mi maternicom. 








Sočno: to si ti 
dok te gledam kako mi prilaziš 
mekanim korakom 
dobro skrivajući nervozu želuca zbog susreta. 








Sočno: to si ti 
svih dana od kad si x pretvorio u 
našu poznanicu. 






Sočno: to ćeš uvijek biti ti. 
Bez obzira što više nitko ne jede naranču 
u tramvaju 
kojim sam stigla kući s vrećicom dnevnih namirnica. 



                                Lidija Prpić Bukowski





Nosila sam: haljina - shs, remen - vintage, creepersice - new look, torba i šešir - new yorker


Veselim se suboti i prvom izlaganju vlastitih rukotvorina na sajmu "žene za žene" u Knjiga&kava, dođite, pogledajte, družite se. Event možete pogledati ovdje :)

Voli vas sve Victorija sa j, ako naletite ostavite trag :*

P.S. možete me naći i na FACEBOOKU :)


















4 komentara

  1. i ja isto tako osjecam proljece :) a ovdje izgledas fenomenlano, kombinacija je za cistu desetku ;)

    <3

    http://elzanapjevic.blogspot.com/

    OdgovoriIzbriši
  2. Haljinica na tufne je sjajna!!
    Sesiric krasan, a i ti divna!!

    OdgovoriIzbriši

Pinterest

Copyright © Blue Turpentine
Design by Fearne